О информатици
Информатика
Из Википедије, слободне енциклопедије
Информатика и рачунарство су науке које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом података.
Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику алгоритама који обрађује одређену структуру података.
Историја
Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика. Први пут се помиње у Немачкој године 1957. од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.
Информатика има за основу математику, електронику, физику и неке инжењерске науке.
Настала је у 19. веку размишљањем тадашњег генија Чарлса Бебиџа, који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.
Бебиџ је то наравно замислио потпуно механички, док су данас рачунари електронски.
Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:
бинарни систем - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.
То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје. Систем који има десет цифара (0..9) се зове декадни. Бебиџ је имао идеју коришћења бушених картица за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.
Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.
Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.
Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да програмер добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави хардвером инжењер информатике се бави софтвером.
Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике je Енглески математичар Алан Тјуринг. Тјуринг се током Другог светског рата бавио немачком "Енигмом", апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати. Током тих истраживања настала је Тјурингова машина. Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима.
Основни делови рачунара, без којих данас уопште не бисмо могли замислити да радимо нешто на њему, су:
миш, тастатура, монитор, матична плоча, графичка картица, процесор, RAM, флопи диск, хард диск, CD или DVD (оптички записи), модем, звучна картица и звучници за њу, и кућиште.
Иако сви ови делови нису нужни за рад на рачунару, данас их има готово сваки кућни рачунар.
Списак неких тема везаних за рачунарство:
Парсер (Рашчлањивач)