Ауторска права на Интернету

Увод

Нове технологије: интернет, рачунари, мобилни телефони итд. омогућили су оно што никада раније у историји није било могуће – доћи до готово сваке информације и податка/материјала који вас занима за трен. Гугл има неколико више од милијарду упита дневно. А кога смо све то раније питали, пре Гугла, и шта све нисмо питали да не бисмо испали глупи у друштву, ко би то сада могао знати.

Да би ауторска права вршила своју економску функцију неопходно је испуњење два услова:

да постоји ауторско дело које садржи све претпоставке да би се могло сматрати предметом заштите ауторског права,
да постоји тржиште на ком се ауторско дело експлоатише.

Интелектуална својина, посебно ауторска права, постају лако доступна свим корисницима Интернета. Ова ситуација је затекла неспремне законодавце у целом свијету. Нови облици коришћења ауторских дела нису били регулисани законима, што је довело до њихове злоупотребе. Није било регулисано ни претварање ауторских дела у дигитални облик, што је неопходан предуслов да би се дело објавило на Интернету. Убрзо након уочавања проблема приступило се законском регулисању нових начина коришћења дела, што је створило правне претпоставке да се ова негативна појава сузбије.

С друге стране, на шта би личио наш свет када бисмо морали да платимо и/или наводимо изворе буквално за све што користимо а заштићено је неким ауторским правом? То просто није у духу наше цивилизације. Неопходно је омогућити развој и ширење општег знања доступног свима које ће довести до нових прогресивних идеја. Зато и ауторска права имају неки рок трајања – разликују се временска ограничења од земље до земље, али то се обично мери деценијама.

"Напретком технике веома је лако умножити и објавити ауторско дело и то веома квалитетно, што наводи на закључак да је такво кориштење интелектуалне својине дозвољено." (Gretchen McCord Hoffmann, Copyright in Cyberspace, 2001) Међутим, свака употреба ауторских дела, без обзира што се налазе на Интернету, подлеже заштити ауторских права. Истина, постоје услови под којима се ауторска дела могу користити без надокнаде и без одобрења аутора и то у случају када се наводи извор и име аутора. Ово се првенствено односи на краће делове ауторских дела, као и на новинске чланке. То исто важи и за ауторска дела која разним моделима лиценцирања дозвољавају коришћење без накнаде.

Шта је слободан софтвер?

Реч "free" у термину "free software" се односи на слободу, а не на цену. Српски језик, на срећу, нема оваквих проблема, па је реч "слободан" јасан показатељ сустине. Ово значење поменутог термина је у употреби од 80-их година, а први пут је документовано у Билтену GNU projekta, broj 1. deo 1. januara 1989. У суштини, слободан софтвер дефинишу четири слободе:

Слобода коришћења програма у било које сврхе.

Ограничења коришћења слободног софтвера као што су временска (пробни период, истек лиценце), географска (да се програм не може користити у одређеној земљи) или ограничења сврхе коришћења (коришћење у некомерцијалне сврхе) програм чине неслободним.

Слобода увида у начин функционисања програма (отворени код).

Ограничавање увида у изворни код програма, схватања његовог функционисања или модификовања, програм чине неслободним. Без слободе модификаиције изворног кода програма, корисници остају у немилости једног субјекта, односно произвођача.

Слобода редистрибуције копија.

Софтвер може бити копиран и дистрибуиран без ограничења, начелно бесплатно. Уколико ово није дозвољено, програм није слободан. Уколико корисник то жели, копирање/дистрибуција може бити наплаћено.

Слобода унапређивања програма и објављивања унапређења, како би цела заједница имала користи.

Ова слобода омогућава корисницима који су у могућности (програмерима) да реше потенцијални проблем и унапреде програм без ограничења. Ово може и не мора бити наплаћено.

Наведене слободе представљају права, не обавезе, али поштовање ових слобода у друштву у перспективи може бити обавезујуће за појединца. Суштина је да слободан софтвер не мора значити некомерцијалну употребу. Број компанија које део свог пословања или комплетно пословање базирају на слободном софтверу расте. Слободан софтвер правно омогућава пружање техничке подршке, али онемогућава стварање монопола на исту.

Терминологија

Енглески је вероватно једини језик који термин free користи подједнако за означавање слободе и цене. Зато се у термину "free software", "free" користи за означавање слободе.

Отворени код (Open Source)

Трећег фебруара 1998. године група људи се састала и Пало Алту, Силиконска долина, како би започела маркетиншку кампању за промоцију слободног софтвера користећи термин "Open Source", у циљу што брже комерцијализације слободног софтвера и његовог прихватања у капиталистичкој ери модерне економије. У сврху остварења својих циљева, оставили су по страни суштинске и дугорочне принципе (филозофија, етика и друштвени утицај слободног софтвера) осврћући се на техничке предности слободног софтвера.

Термин "отворени код" је служио за означавање софтвера у истом смислу као и термин "слободан софтвер". Но, данас се овај термин користи у различите намене, почевши од слободног софтвера до Мицрософтовог програма за сигурност државних институција.

Libre Software