Сервиси Интернета

Сам Интернет представља информатичку инфраструктуру коју чине рачунари и разни преносни путеви који повезују те рачунаре.

Интернет омогућава да се два рачунара повежу и да размењују податке. Да би се пренети податак интерпретирао као порука за корисника дефинисани су Интернет протоколи вишег нивоа:

  • SMTP за пренос електронске поште;
  • ftpза пренос фајлова;
  • httpза пренос хипертекста;
  • telnet за повезивање са удаљеним рачунаром;
  • Итд.

Ови протоколи се ослањају на TCP/IP протоколе и називају се сервисима Интернета.

 Електронска пошта

Електронска пошта је најраспрострањенији сервис Интернета, који омогућава размену порука између корисника. У почетку је замишљена као начин да људи из академског окружења размењују кратке поруке, и због ограничења корисничког интерфејса ограничена је само на текстуалне поруке, данас се електронска пошта развила у један комплексан систем за комуникацију који нам дозвољава да размењујемо поруке које у себи садрже и све елементе мултимедијалног садржаја (звук, слике, анимације). Да би могли да користимо услуге електронске поште морају да буду испуњени одређени услови. Потребно је да будемо регистровани као корисник на неком серверу који служи за размену електронске поште и да знамо електронску адресу онога коме желимо да пошаљемо поруку. Електронска адреса је дата у облику imekorisnika@adresaracunara где је imekorisnika ознака идентитета корисника, а adresaračunara означава адресу рачунара на којем корисник има отворен налог. За слање електронске поште поред прикључка на Интернет мора се имати и одговарајући програм тзв. е-маил клијенат (на пример Microsoft Outlook, Gmail, итд.).

Свака Интернет порука се састоји из два дела:

  • Заглавља поруке - који садржи одредишну адресу, време креирања, итд. и
  • Тела поруке – који садржи текст поруке..

SMTP

(Simple Mail Transfer Protocol) је клијент/сервер протокол који је пројектован за пренос порука између удаљених умрежених рачунара. SMTP ради са другим програмима за електронску пошту, слање и примање електронских порука и обезбеђује истовремено функције клијената и сервера .

FTP – пренос података

FTP (File Transfer Protocol) представља стандардни и веома ефикасан метод за пренос података. Корисник се повезује са фтп сервером помоћу одговарајуће адресе и затим помоћу неког фтп клијентског програма који може радити у текстуалном или графичком режиму може да преноси датотеке са удаљеног сервера на свој рачунар и обратно .

World Wide Web

World Wide Web (WWW) или најчешће само Веб представља Интернет сервис који обезбеђује конзистентан интерфејс према широком скупу Интернет ресурса и омогућава корисницима да размњују документа која се састоје од текста, слика и мултимедијалних компоненти. .

Да би се разумео Веб неопходно је кренути од идеје хипертекста. Хипертекст представља такве податке који садрже показиваче (линк) на друге податке. Документи који садрже хипертекст су у стандардном формату HTML (Hyper Text Markup Language) и најчешће се називају html документи. Хипертекст документи садрже податке и показиваче на друга документа. Осим текстуалних података, у документу се могу наћи слике, видео и звучни исечци. У свијету хипертекста користи се ријеч хипермедија да означи документа који могу садржати различите типове података, а не само обичан текст.

Програм који се користи за читање хипертекст докумената назива се читач. Праћење показивача  из једног документа у други назива се навигација (navigatinon).

Оно што Веб чини посебно атрактивним и моћним је чињеница да указатељ може водити до било ког Интернет ресурса: фајла са текстом, Telnet или FTP сесије, Gopher-а, Usenet newsgroup-е и тако даље. Веб читач се понаша као прозор у Интернет тако што прати жељени показивач и приступа сваком документу без обзира на његов садржај користећи одговарајући метод. На пример ако се приступа текстуалном фајлу он ће бити исписан на екрану страницу по страницу. Ако се прати линк на Телнет сесију читач ће је иницијализовати.

Као и већина Интернет ресурса, Веб користи клијент - сервер концепт. Клијент програм (читач) чита HTML документе и прати било који указатељ који корисник селектује. Читач зна начин приступа сваком другом Интернет ресурсу. Оно што је најважније је то што читач зна како да се повеже са WWW серверима који нуде доступне хипертекст документе. Постоје два основна типа: читачи са графичким корисничким интерфејсом и мишом, код којих су показивачи посебно осветљени и селектују се тако што се једноставно кликне на њих, и читачи који су карактер  орјентисани, код којих сваки показивач има број, па се селекција обавља уношењем броја. Расположиви су читачи за различите системе: X Windows, PC са MS Windows, Macintosh, VMS, различити типови UNIX-a читача, итд.

Од карактер - оријентисаних читача треба поменути Lynx dок су од читача са графичким корисничким интерфејсом најпознатији Chrome, Firefox, Opera  и Microsoft Internet Explorer.

Telnet

Telnet сервис омогућава успостављање везе са удаљеним рашунаром и рад на њему у конзолном моду који подсећа на рад у DOS-у или UNIX-u. Удаљеном рачунару се приступа покретањем телнет клијентског програма, након чега корисник куца одговарајуће наредбе и чита одговоре.

Апликациони протоколи: Слој 7 ОСИ модела (Layer 7)

За више информација погледајте Слој апликације
Comments